ДУШЕКОРИСНЕ И СПАСОНОСНЕ СТОТИНЕ ПРЕПОДОБНОГ ИСИХИЈА, ПРЕЗВИТЕРА ЈЕРУСАЛИМСКОГ ТЕОДУЛУ, О ТРЕЗВОУМЉУ И МОЛИТВИ

 

СТОТИНА ПРВА

1. Трезвоумље је духовна уметност. Уколико га дуго и са постојаном усрдношћу упражњава, човек ће се, уз Божију помоћ, потпуно избавити од страсних мисли, речи и рђавих дела. Ономе ко га тако проходи оно дарује верно познање непостижног Бога, колико је то нама могуће, као и тајно разрешење скривених Божанствених тајни. Њиме се испуњава свака заповест Старог и Новог Завета и оно подаје свако благо будућег века. Трезвоумље, у ствари. јесте чистота срца која је због својих високих вредности или, тачније говорећи због наше непажње и немарности, сада врло ретка код монаха. Међутим, баш њу Христос ублажава говорећи: Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети (Мт.5,8). Пошто је

такво, трезвоумље се добија по скупу цену. Уколико постојано пребива у човеку, оно за њега постаје путовођ у прави и богоугодни живот. Оно је и лествица за сагледавање. Оно нас учи како да управљамо покретима троделне душе (тј. са три силе: словесном, раздражајном и желатељном) и како да крепко чувамо осећања. Оно у свом судеонику свакодневно умножава четири основне врлине (мудрост, храброст, уздржљивост и праведност).

2. Показујући колико је ова врлина непорочна, чиста, свеобухватна и делотворна, и учећи нас како треба да је започнемо и обављамо, велики законодавац Мојсије, или пре - Дух говори: Пази на себе да у срцу твом не буде тајна реч безакоња (Пон.Зак.15,9). Тајном речи он назива мислено изображавање неке грешне и небогоугодне ствари. То свети оци називају прилогом који у срце убацује ђаво. По његовом појављивању у уму следе наше помисли и са њим страсно разговарају.

3. Трезвоумље је пут ка свакој врлини и свакој заповести Божијој. Оно се још назива срдачним безмолвијем и јесте исто што и чување срца које се држи савршено [слободној од маштања.

4. Човек који се роди слеп не види сунчеву светлост, док онај који не живи у трезвоумљу не види светлост изобилне благодати која нисходи свише. Он се неће ослободити од грешних и Богу мрских дела, речи и помисли. По свом исходу они неће слободно проћи поред кнезова тартара.

5. Пажња је непрестано безмолвије срца у односу на све врсте помисли. Срце у њему свагда, непрекидно и непрестано дише јединим Христом Исусом, Сином Божијим и Богом, Њега призива, са Њим се храбро бори против непријатеља, и Њему, који има власт да отпушта грехе, исповеда своја сагрешења. Таква душа призивањем често обухвата Христа, Јединог Тајнозналца срдаца. Она се на сваки начин стара да од људи сакрије своју сладост и свој унутрашњи подвиг како лукави непријатељ некако не би нашао начина да у њу унесе зло и уништи њено добро делање.

6. Трезвоумље је непоколебиво смештање и стајање помисли ума на вратима срца. Ту он лако примећује како му се прикрадају стране помисли, тј. крадљивци и чује што говоре и што чине те убице. Он, такође, разазнаје каква изображења изазивају демони, покушавајући да га увуку у маштање и да га преваре. Уколико се будемо трудили на овом делу, стећи ћемо основано искуство у мисленој борби.

7. Учесталост обазриве пажње у уму човека који се стара да загради извор рђавих помисли и дела обично рађа двоструки страх: са једне стране, од остављености Богом, а са друге - од васпитног попуштења спољашњих искушења. Бог, наиме, понекад оставља [човека] и шаље неочекивана искушења ради исправљања живота, нарочито онима који су окусили сладост покоја од тога добра (тј. пажње и трезвоумља) и постали немарни. Од те учесталости у нама се рађа навика, а од ње извесна природна непрекидност трезвоумља. Од њега се, опет, мало по мало, рађа познање борбе, које следи непрестана Исусова молитва, и сладосна тишина ума без маштања, те неко дивно стање које произилази од сједињења са Исусом.

8. Ум који стоји и призива Христа против непријатеља и који му прибегава ради помоћи личи на животињу која је окружена мноштвом паса којима се храбро супротставља из свог скровишта. Издалека мислено провидећи замке мислених непријатеља, он се непрестано моли Миротворцу Исусу и остаје нерањив.

9. Уколико умеш, и уколико ти је дано да изјутра стајеш пред Господа, те не само да те Он гледа, него да и ти гледаш (Пс.5,4), разумећеш о чему говорим. А ако не разумеш држи се трезвоумља, па ћеш разумети.

10. Састав мора је мноштво воде. Састав, пак, и упориште трезвоумља, бодрости и удубљеног безмолвија душе, као и бездан дивних и неизрецивих сагледавања и разумног смирења исправности и љубави јесте (једино) крајње трезвоумље и непрестана, напорна молитва Исусу Христу, праћена уздасима али без помисли, унинија и тескобе.

11. Господ је рекао: Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мога који је на небесима (Мт.7,21). А воља Његовог Оца јесте: Који љубите Господа, мрзите зло (Пс.96,10). Дакле, при молитви Исусу Христу омрзимо зле помисли - и воља Божија ће бити испуњена.

12. Оваплотивши се, наш Владика и Бог је предложио изглед сваке врлине ради примера људском роду и опозивања древног пада, живописавши сав врлински живот свој у телу. Показујући један од многих добрих примера, Он је по крштењу отишао у пустињу и ступио у мислену борбу са ђаволом који мује приступио као простом човеку. Начином на који га је победио, тј. смирењем, постом, молитвом и трезвоумљем (којег се држао, премда, као Бог и Бог богова, за њим није имао потребу), Он је и нас, непотребне слуге, научио како да се долично боримо против духова злобе.

13. Нећу се олењити да ти неукрашеном и некићеном речју изложим, по мени, све начине трезвоумља који, мало по мало, могу очистити ум од страсних мисли. Јер, ја не сматрам разумним да се у овом слову, као иначе у повестима о спољашњим ратовима, корисна садржина сакрије кићеним речима, особито пошто се пише за просте људе. Рећи ћу ти апостоловим речима: А ти, чедо Тимотеје, пази на читање (1.Тим.4,13).

14. И тако, један начин трезвоумља јесте: будно пазити на маштање или прилог. Јер, без маштања сатана не може да припрема помисли, нити да их представља уму да би га обмануо.

15. Други је: имати срце увек у дубокој тишини, безмолвно у односу на сваку помисао и у молитви.

16. И опет други је: непрестано у смирености призивати у помоћ Господа Исуса Христа.

17. И опет други је: у души имати непрестано сећање на смртни час.

18. Све ове делатности, љубљени, слично вратарима бране улаз рђавим помислима. О томе, пак, да увек треба гледати на небо (занимајући ум сагледавањем небеских ствари), ни у шта не рачунајући земљу (и све земно), (што је, такође, један од снажних начина трезвоумља), ја ћу, уз помоћ Бога који даје реч, детаљније поговорити на другом месту.

19. Уколико пресечемо узроке страсти (тј. поводе који их побуђују), те се подухватимо духовних дела само на кратко време, али нам бављење њима не постане једино занимање за цео живот, опет ћемо се лако вратити телесним страстима. И од тог (доброг подухвата) нећемо имати никакве користи, осим што ће нам се ум само још већма помрачити и што ћемо још дубље потонути у вештаствено.

20. Онај ко се подвизава у унутрашњости, сваког момента треба да поседује четири делања: смирење, крајњу пажњу, противречење (помислима) и молитву. Смирење треба да има, будући да се бори против гордих демона, а њему је увек при срцу потребна помоћ Христова, који ненавиди горде (Прич.3,34); пажњу, јер срце треба да му је слободно од сваке помисли, па чак и оне која изгледа добра; противречење (помислима), јер са гневом треба да се супротстави лукавоме чим оштрим умом препозна како му прилази, као што је речено: И одговорићу онима који ме вређају. Зар се моја душа неће повиновати Господу?(Пс.119,42; 62,1); молитву, јер после противречења треба из дубине срца неизрецивим уздасима да завапи Христу. Тада ће сам подвижник видети како се обожаваним именом Исусовим развејава непријатељ и његова маштарија, слично праху или диму пред ветром.

21. Онај ко није стекао молитву чисту од помисли, нема оружје за битку. То оружје је молитва која непрестано дејствује у најскривенијем месту душе. Призивањем Господа Исуса Христа она (невидљиво) бичује и опаљује непријатеља који скривено напада.

22. Ти треба да оштрим и напрегнутим погледом ума гледаш унутра како би сазнао ко улази. Чим распознаш о коме се ради, противречењем смрскај главу змије и, истовремено, са уздисањем завапи Христу. Тако ћеш искусити невидљиву Божанску заштиту. Тада ћеш, такође, јасно увидети исправност срца (тј. да ли исправно делује, или - у чему се састоји исправно дејство срца).

23. Онај који стоји пред огледалом и гледа у њега, стојећи са другима, види како изгледа његово лице као и лица оних који стоје покрај њега. Тако и онај који са свом пажњом посматра своје срце у њему види своје сопствено стање, као и мрачна лица мислених црнаца.

24. Сам од себе ум не може победити демонска маштања. Нека се и не усуђује на тако нешто било када! Јер, као лукави, наши непријатељи се претварају да су побеђени, покушавајући да борца оборе са друге стране - путем таштине. Међутим, при призивању Исусовог имена они неће издржати ни минут у спремању замки против тебе.

25. Пази да не узмашташ много о себи (нити да измишљаш своје начине борбе) као некад древни Израиљ, иначе ћеш бити предан у руке мисленим непријатељима. Јер, он је, пошто га је Бог свих био избавио од Египћана, измислио себи свог помоћника - изливеног идола.

26. Под изливеним идолом треба разумети наш слаби разум. Све док против злих духова призива Исуса Христа, он их лако одгони, а чим нерасудно почне да се узда у себе, пада и разбија се, слично такозваном брзокрилом. Ево шта исповеда онај који се узда у Господа: Господ је крепост моја и заштитник мој: у Њега се узда срце моје, и Он ми поможе. И ко ће, осим Господа, устати за мене насупрот злима? Или ко ће стати за мене насупрот онима који чине безакоња, тј. на безбројне помисли? Онај ко се узда у себе, а не у Бога, пашће страшним падом.

27. Нека ти, љубљени, уколико хоћеш долично да водиш борбу, као пример начина и облика срдачног безмолвија послужи мала животиња - паук. Он хвата и убија мале мухе. И ти као и он (који седи у својој пауковој мрежи), болећиво безмолвуј у својој души и не престај да убијаш вавилонске младенце, будући да ће те за такво истребљење Дух Свети преко Давида назвати блаженим.

28. Као што се Црвено море не може видети међу звездама на небеском своду, и као што човек који ходи по земљи не може да не дише овим ваздухом, тако ни ми не можемо очистити своје срце од страсних помисли и из њега изгнати мислене непријатеље без честог призивања имена Исуса Христа.

29. Уколико са смиреним умовањем, сећањем на смрт, самоукоревањем, противречењем (помислима) и призивањем Исуса Христа свагда будеш пребивао у своме срцу, свакодневно трезвоумно проходећи мислени и уски, али и радосни и сладосни пут, доспећеш до светих сагледавања и Христос ће те просветити познањем дубоких тајни, будући да су у Њему скривена сва блага премудрости и знања (Кол.2,3), и да у Њему обитава сва пунота Божанства телеснооткривеним лицем одражава славу Господњу (2-Кор.З, 18). Јер, апостол говори да нико не може рећи: Исус је Господ, осим Духом Светим (1.Кор.12,3), који онога који га иште тајно утврђује (у истини о Њему). (Кол.2,9). Јер, у Христу Исусу ћеш осетити да је у твоју душу сишао Дух Свети. Просветивши се Њиме, ум човека

30. Они који воле поуку треба да знају да зли демони често утишавају духовну борбу и скривају је од нас, знајући колико је она понекад корисна за нас, колико нас умудрује и колико узводи ка Богу. (При томе, они имају намеру да, пошто заборавимо на опасност са њихове стране) и постанемо безбрижни, изненада заробе наш ум (кроз маштања), те да нас опет начине немарним и непажљивим у срцу. Јер, они имају само један циљ и њих заокупља само један подвиг - да нашем срцу никако не дају да буде пажљиво, будући да знају какво богатство душа том будношћу стиче. Стога ми (за време затишја) ваља нарочито да се сећамо Господа нашег Исуса Христа и да се пружамо у духовна сагледавања. Тада ће борба опет навалити на ум. Једино, ми све треба да чннимо, да тако кажем, по савету самог Господа и са великим смирењем.

31. Живећи у општежићу треба да се радо и са великом готовошћу одричемо сваке своје воље пред настојатељем и да, уз Божију помоћ, будемо нека врста добровољних безвољника. При томе, на сваки начин треба да се потрудимо да се не смућујемо раздражљивошћу и да не допуштамо неразумне и неприродне изливе гнева. У супротном ћемо у време борбе бити без смелости (тј. лишени храбрости). Јер, наша воља се, уколикоје сами добровољно не одсецамо, обично раздражује против оних који покушавају да је одсеку принудно (тј. без наше сагласности). Гнев који се тада подиже, злобно лајући, уништава познање борбе (тј. умећа њеног вођења) које се са великим трудом стекло. Гнев је обично рушилац. Ако се подигне против демонских помисли, гнев их разбија и истребљује, а ако, пак, ускипти против људи, истребљује наше добре помисли о њима. На тај начин, гнев је рушилац свих врста помисли, било рђавих, било исправних. Он нам је дат од Бога као штит и као лук. И он остаје то све док се не уклони од свог назначења. Уколико, пак, почне да делује несагласно са својим назначењем, он постаје разоран. Имао сам прилике да видим како пас, који се некада смело борио са вуцима, потом растрже овце.

32. Од дрскости (тј. од непажљиве претеране смелости у општењу са другима) треба бежати као од змијског отрова, и од појединачних разговора - као од змија и порода отровница. Јер, они врло брзо могу довести до потпуног заборава на унутрашњу борбу и душу свести доле са радосне висине која се стиче чистотом срца. Проклетства достојан заборав се, као вода огњу, противи пажњи. Он му се сваког часа показује као силан противник. Од заборава падамо у немарност, од немара у пренебрегавање (поредака духовног живота), у униније и у неумесну похоту. Тако се опет враћамо на оно старо, као пас на своју бљувотину (2.Пт.2,22). Клонимо се те врсте смелости као смртоносног отрова, а зао недуг заборава лечимо строгим чувањем ума и непрестаним призивањем Господа нашег Исуса Христа. Јер, без Њега не можемо чинити ништа (Јн.15,5).

33. Није уобичајено, нити је могуће дружити се са змијом и носити је у недрима својим. Исто тако је немогуће мазити своје тело, волети га и угађати му преко мере (и преко потребног), и уједно се старати о небеској врлини. Јер, змија се по природи својој неће моћи уздржати да не уједе онога ко ју је пригрлио, и тело се неће уздржати да покретима похотне сласти не оскрнави онога који му угађа. Када погреши у нечему, тело треба строго казнити као одбеглог роба, како би знало да над њим постоји господар (ум), готов да га казни, како би знало да не иште опијање похотом као вином у крчми, и како би, као ноћна слушкиња (плот), знало своју нетрулежну господарицу (душу). До саме смрти не веруј своме телу. Телесна жеља је, вели апостол, непријатпељство Богу, пошто се не покорава закону Божијем (Рим.8,7). Јер тело жели против духа (Гал.5,17). А који су по телу не могу угодити Богу. А ви нисте по телу него по Духу (Рим.8,8-9).

34. Дело благоразумности је да раздражајну силу свагда подижемо на сукоб у унутрашњој борби и на самоукоревање; дело мудрости је да нашу словесну силу подстичемо на напрегнуто и непрекидно трезвоумље; дело храбрости је да желатељну силу управљамо ка врлини и ка Богу; а дело праведности је да управљамо са пет чула и да их уздржавамо како не би оскврнила нашег унутрашњег човека, тј. срце, ни спољашњег, тј. тело.

35. Благољепије је Његово на Израиљу, тј. на уму који, колико је могуће, гледа красоту самога Бога, и сила је Његова на облацима, (Ис.67,35), тј. на светлозрачним душама које изјутра упиру свој поглед у Онога који седи са десне стране Оца, и који их чини милим и озарава као што сунце озарава чисте облаке.

36. Један грешник квари много добра, вели Божанствено Писмо (Екл.9,18). И ум који греши квари све оно што је споменуто мало пре - небеско пиће и храну.

37. Ми нисмо јачи од Сампсона, ни мудрији од Соломона, ни разумнији од блаженог Давида, нити волимо Бога више од апостола Петра. Стога не треба да се уздамо у себе. Јер, Свето Писмо каже да ће онај који се узда у себе пасти страшним падом.

38. Научимо се од Христа смиреноумљу, од Давида смерности, од Петра плачу за падове, али Немојмо очајавати као Сампсон, Јуда и премудри Соломон.

39. Ђаво као лав ричући ходи са својом војском и тражи кога да прождере (1.Пт.5,8). Стога код нас никада не треба да престане срдачна пажња, трезвоумље, супротстављање (помислима), молитва Христу Исусу, Богу нашем. Јер, бољег помоћника од Исуса нећеш наћи у целом свом животу. Једино је Он Господ и као Бог познаје демонска лукавства, сплетке и обмане.

40. Нека се, дакле, душа смело узда у Христа и нека га призива. Непријатеља нека се уопште не боји, будући да не војује сама, него са Страшним Царем Исусом Христом, Творцем свега што постоји, бестелесног и телесног, видљивог и невидљивог.